Seksualno zlostavljanje sam doživela sa 25 godina, na psihoterapijskoj seansi kod jednog čoveka kog ću ovde nazivati nepomenikom, radi lakšeg čitanja. Njegovo ime svakako treba da bude pomenuto, i nažalost, mnogi ga takođe znaju po zlu veoma sličnom onom koje sam doživela od njega, i koje ću pokušati da ovde opišem.
Nepomenik je reditelj filmova sa pravoslavnom tematikom. Završio je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Napisao je nekoliko knjiga, režirao predstave, uglavnom u saradnji sa svojom suprugom. Predstavljao se kao psihoterapeut koji drži izvesno porodično savetovalište zasnovano na metodama Viktora Frankla. Savetovalište nigde nije postojalo zvanično, shvatila sam kasnije – oglašavao ga je putem fejsbuka, najčešće privatnom porukom, i ljudi su uglavnom dolazili na preporuku, što je bio i slučaj sa mnom.
Da budem preciznija, ja sam došla po pozivu. Naime, moj tadašnji momak je pokušavao da poboljša našu već skoro okončanu vezu obrativši se Nepomeniku za pomoć.
Dečko mi je preneo predlog Nepomenika da i ja dođem na seansu ukoliko delim želju da sačuvamo odnos. Imala sam poverenje jer sam znala da moj momak sa tim čovekom sarađuje na novom filmu i poznaje ga duže vreme. Deo poverenja počivao je i u pozitivnoj javnoj personi koju je Nepomenik izgradio, kao režiser koji potencira hrišćanske vrednosti u svojim delima. Dodala bih da se njihova saradnja, ispostavilo se, ne bi mogla baš tako nazvati, budući da moj dečko nije za svoj rad dobio nikakvu novčanu naknadu.
Nepomenik je iz seanse sa mojim momkom mogao da stekne uvid u to koji su naši problemi i kakva sam osoba. Pomislila sam da je to prednost, i da će nam pomoći da brže dođemo do rešenja. Međutim, upravo to je iskoristio da razradi detaljnu strategiju manipulacije, šokiranja, sluđivanja i zloupotrebe položaja, koja je vodila seksualnom nasilju.
Na početku seanse je pokazivao razumevanje za moju situaciju, ali je izrazio i stav da deo problema u mojoj vezi sa momkom leži u tome što nisam senzualna ni dovoljno privlačna. Nakon što su prošla njegova ispitivanja o mojoj intimi sa momkom, govorio mi je o svom radnom iskustvu, o haptici kao metodi lečenja dodirom, i pripremio tlo da sve što tokom seanse uradi može da preda mnom opravda kao psihoterapijsku tehniku. Koja je bezbedna, kontrolisana, i predstavlja svojevrsni emotivni i psihološki implant. Tada je predložio da probamo jednu psihodramsku metodu. Zatražio je da ustanem, prišao je da me zagrli. Grlio me je sumnjivo dugo i zagrljaj je poprimio erotsku konotaciju. Zatim sam se još jače šokirala jer me je odjednom poljubio. Nakon toga su usledile mnoge nedozvoljene polne radnje i seksualno uznemiravanje. Svaki čin koji je inicirao odbijala sam više puta, dok na kraju ne bih skamenjena prestala da govorim ne. Sve vreme je govorio da se opustim, da imam poverenja jer je sve pod kontrolom, i da neće raditi ništa što mi ne prija, i da ovo treba da shvatim kao glumačku igru u kojoj mogu da istražujem sebe u novoj ulozi. Posle poljupca me je zagrlio sa leđa, dodirivao mi je grudi igenitalije. Tražio je da ja budem proaktivna – da ja prva njega poljubim, i nije prestajao da me na to prinuđuje, vršio je pritisak sve dok nisam to učinila, mimo svoje volje. Bila sam zgađena, duboko uznemirena, zbunjena.
Fizičko napastvovanje je nakratko prekinuo kako bi mi saopštio pozitivan komentar o mojoj seksualnosti i ženstvenosti: kazao je da se izgleda prevario jer sam vrlo uzbudljiva, te da je problem koji imamo momak i ja upravo suprotan, ispostavlja se da sam previše vatrena i da verovatno dečko ne može da me u tome prati. Kasnije je ugasio svetlo, skinuo duks i ostao u majici kratkih rukava, pustio muziku, seo do mene. Počeo je opet da me dodiruje svuda po telu. Pitao me je koliko sam uzbuđena na skali od jedan do deset, koliko mi je privlačan, da li ga volim, na koje načine zadovoljavam svog momka, da li praktikujemo oralni seks. Sedela sam zaleđeno dok je tražio da masturbiram pred njim, da ja iniciram poljupce i dodire, da glumim, da uzdišem, da raširim noge. Nisam to uradila, pa je on počeo da provlači dlanove između mojih butina. Potom je uzeo moj dlan i spustio ga na svoj polni organ, lizao mi je uho, dahtao, govorio fantazije, kako želi da svrši po mom stomaku, tražio je da ga opkoračim i sednem mu u krilo. On je onda seo preko mene i nastavljao sa dodirima dok sam bila prikovana za kauč. Sve to je trajalo više od sat vremena.
Na kraju te seanse, prokomentarisao je kako mu je sada super, kako se sjajno opustio, pre mene je istog dana imao neke teške slučajeve koji su mu odneli puno energije, a ja sam došla kao odlična relaksacija. Na moje pitanje da li će se ova metoda nastaviti ukoliko budem dalje dolazila odgovorio je potvrdno. Kad sam odlazila, pomenuo je kako ćemo na narednom susretu videti do čega sam došla i rekao je da mu napišem neki utisak, dodao je – nemoj preko mejla, to mi svi čitaju, i ostavio mi je broj telefona. Predložio je da i mi uspostavimo poslovnu saradnju, bio mu je potreban neko za komunikaciju na ruskom jeziku. Ostavio mi je svoju knjigu, trebalo je da je pročitam i da o njoj razgovaramo na sledećoj seansi, kao i o svemu što sam zaključila u međuvremenu obrađujući emotivni implant koji sam dobila tog dana. Slao mi je sms poruke u kojima me je podsećao da podelim utiske, čak je prenosio pozdrave od svoje žene, napisao je kako me oboje mnogo vole. Dok sam još bila u stanju šoka, odgovorila sam mu kako je metod kojem sam podvrgnuta vrlo radikalan, a on se nadovezao rečima “inače nije mi to omiljeni metod, ali kad vidim da će dati efikasan rezultat, usudim se”.
Nisam mu odgovarala na sms poruke posle toga, pa je pitao mog momka šta se događa. Nakon nekoliko dana sam mu napisala da neću dolaziti ponovo na psihoterapiju na kojoj će me neko seksualno zlostavljati.
Na to mi je odgovorio porukama u kojima je poricao da se išta desilo, predstavljajući sve kao moju projekciju, koja je nastala zbog toga što se moja nežna duša sablaznila sadržajima iz nesvesnog. On je, pisao mi je tad, samo hteo verbalno da me upozori na to kako neko može da zloupotrebi moju ranjivost, čime je pokušao da me odvrati od radoznalosti i vrati dečku, a jedina njegova odgovornost je što nije dobro procenio da li sam dovoljno zrela za takvu tehniku.
U prepisku se uključila i njegova supruga, pravdajući ga, govoreći kako je on jako uznemiren jer mu se nikad nije desio ovakav nesporazum, ubeđujući me da je postojala dobra namera s njihove strane, da smo im moj momak i ja jako dragi, te da im je stalo do nas dvoje i naše veze.
Nepomenika i njegovu ženu sam imala u prijateljima na fejsbuku, jer sam ih godinu dana pre ovog događaja bila upoznala preko dečka na jednoj izložbi. Nakon što sam nastavila u sms porukama da istrajavam u tome da se desilo seksualno nasilje i da ne verujem ni njihovim rečima ni namerama, Nepomenik me je blokirao na mreži, a supruga izbrisala iz prijatelja.
